Londonske telefonske govornice- London zove, javi se!

Ponekad, pojedine gradove možemo opisati mirisima i bojama. Miris svežine posle kiše, kao i crvena i plava boja, bile bi moj odabir za doživljaj Londona.

Plava, najpre zbog  čudnog ponosa kojeg morate  osetiti u ovom gradu. Neka vrsta latentne gordosti je sveprisutna, možda zbog toga, što nas na svakom koraku uverava da smo u kraljevskom gradu ili zbog činjenice da je London jedna od kulturnih prestonica Evrope. Dovoljno je samo pomenuti Britanski nacionalni muzej, koncertnu salu Rojal Albert Hol ili Šekspirovo pozorište. Reka Temza, takođe, boji London u plavo.

Dok se, pak za crvenu, odlučujem zbog ikonografije njegovih ulica. Jarko crveni autobusi na sprat, kraljičini gardisti obučeni u crveno u polaganom kasu na lepim konjima, ali i popularne crvene govornice, najpre šire poruku izvesne dramatičnosti Londona. Vremenom se naviknete, i grad Vam čak i uz povremenu sitnu kišu koja rominja, izgleda razdragano i veselo.

Crvene londonske govornice, koje su zaokupile moju pažnju, nose sa sobom jednu lepu priču, ali i snažnu poruku – poslanicu o važnosti očuvanja starih vrednosti. Generacija moje dece sigurno bi se zapitala – čemu služe ove crvene naprave?

Sve je počelo davne 1924. godine kada je u Londonu upriličeno takmičenje za novi dizajn uličnih govornica. Idejno rešenje gospodina Skota (Giles Gilbert Scott) izabrano je kao najbolje. Tada je odlučeno da govornice budu crvene boje, sa jednim razlogom – radi bolje uočljivosti. One su kreirane kao kombinacija klasičnog i modernog stila, sa akcenatom na funkcionalnosti.  Zaobljena kupola imala je ventilacione otvore, napravljeni su stakleni paneli i zvučna izolacija. Da bi se dodalo plemićko obeležje Londona, na kupoli je postavljen kraljevski grb. I tako je nastala popularno nazvana K2 javna govornica. Potom je usledila intenzivna proizvodnja ovih minijaturnih skulptura koje su preplavile najpre ulice Londona, a potom i ulice ostalih gradova i ruralnih naselja Ujedinjenog Kraljevstva.

K2 nije samo govornica, ona je i simbol ovog grada. Vremenom su se usavršavale, tako da postoji čitav niz različitih modela. Dodavana su ogledala, debatovalo se promeni boje, što je čak zavredelo i raspravu u parlamentu. Postoji i kompanija koja se bavi isključivo restauracijom starih crvenih govornica. Danas, osim na ulicama, one se mogu videti i u privatnim vrtovima kao ornament prošlih vremena, ali i u restoranima i pabovima. Pojedine su pretočene u male biblioteke. U Londonu, crvene govornice možete pronaći  u neposrednom okruženju Covent bašte (ulica Bow Street) , u blizini Smithfielda, ispred Big Bena i na brojnim drugim lokacijama.

London, K2 crvena govornica sa Big Ben-om u pozadini

One ne evociraju na stara vremena samo stanovnike i turiste Ujedinjenog Kraljevstva, već se mogu pronaći i u Americi, Australiji, Novom Zelandu, Gibraltaru, Barbadosu, Malti… U skladu sa tekovinama današnjice, postoji ideja da se londonske crvene govornice pretoče u WiFi baze sa brzim Internetom, gde bi postojali i digitalni paneli sa turističkim informacijama i mapama grada.

Naizgled, samo svedok prošlosti, javne crvene londonske govornice, pričaju priču o sadašnjosti, ali i proriču budućnost. A možda se upravo u tome krije tajna ovog grada – u negovanju zaveštanja prošlosti?! Ovaj grad je u tome uspeo.  London je sačuvao vrednosti konzervativne engleske tradicije, ali  se i paralelno razvio u jedan od najatraktivnijih svetskih gradova, što ga danas čini veličanstvenim.

About

“Believe in unicorn” je jedinstven svet boja, mirisa i doživljaja. Čine ga edukativne i emotivne priče o dalekim gradovima, egzotičnim ostrvima i svemu ostalom što je autora tokom putovanja fasciniralo.

You may also like

4 komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Copyrighted Image