Mauricijus – Dodo ptica čiji je predator bio čovek

Nekada davno, kraj tople vode Indijskog okeana, izležavala  se dodo ptica. Sve je bilo mirno i melodično. Ova ptica nije imala bojazni ni od koga, te se nije ni služila svojim krilima. Stil života ju je vremenom opredelio da uopšte NE LETI. Hranila se isključivo semenkama i plodovima koje je nalazila na puderastom pesku ostrva Mauricijus. U tom pesku odlagala je i svoja jaja, bez bojazni da bi ih neko mogao uzeti. Nije bilo predatora, a ni ljudi. Vreme je pokazalo da je njen predator bio upravo ČOVEK.

Harmoniju i tišinu ostrva Mauricijus, ali i bezbrižan život ptice dodo, uzdrmali su prvi putnici koji su se ovde zaustavljali. Pre izgradnje Sueckog kanala, milina Mauricijusa privlačila je trgovce začinima i mlade istraživače koji su se upravo u ovom raju na kratko odmarali. Oni su u svojim robusnim brodovima donosili pacove, svinje i majmune. Ovo je bio POČETAK KRAJA PTICE DODO!

Dodo
Dodo ptica – Didius ineptus ili Raphus cucullatus

Pridošlim životinjama, jaja ptice dodo (’’didius ineptus’’ ili ’’raphus cucullatus”) odmah su postala meta. Dodo ptica ih je naivno i po navici odlagala na tlu, te su se jaja vremenom brojčano smanjivala. Njena navika, postala je vremenom njena slabost i najveća kletva. Predanja svedoče takođe, da su u nedostatku hrane posetioci ovog ostrva počeli da se hrane i mesom dodoa. Holanđani su u svojim pisanim zapisima navodili kako je meso ove ptice bilo otužno i gadno, poredeći ga sa starom cipelom. Tragom vremena, tačnije nakon sto godina od dolaska čoveka na ostrvo Mauricijus, koje je bilo jedina postojbina ove ptice, dodo ptica je postala retka vrsta. Poslednja ubijena ptica obeležila je 1681. godinu. Dodo ptica  je NESTALA!

Dodo ptica
Izumrla vrsta ptica trkačica- DODO

Likovna dela iz 17. veka prezentovala su ovu pticu kao izuzetno veliku i snažnu. Imala je izdužen i povijen kljun i raskošno perje. Kasnija arheološka istraživanja takođe su potvrdila  da je ptica dodo zaista bila ptica snažne građe, pomalo nezgrapna. Bila je visoka oko 90cm, težila je i do 18 kg. Njenom bledom kopijom smatra se golub Nikobar, za koga naučnici tvrde da je njen direktan srodnik.

Ukoliko Vas je priča o egzistenciji ove ptice zainteresovala i ukoliko se ikada nađete u Engleskoj, posetite muzej “Oxford University Museum of Natural History“ u Londonu ili „The Booth Museum of Natural History” u Brightonu. U ovim muzejima izloženi su skeletni ostaci dodo ptice. Sve do 2007.godine bili su sakupljeni samo pojedini delovi skeleta. Čak se svojevremeno smatralo je dodo mitsko biće. Međutim, sve sumnje da je dodo plod nečije imaginacije bile su opovrgnute 2007. godine kada je pronađen kompletan skelet ptice dodo. Jedan primerak skeleta, kako javlja CNN, prodat je na aukciji u Londonu za 431.341 $. Pasionirani ljubitelji ptice čiji život nosi snažnu poruku, neumorno su godinama skupljali ostatke, kost po kost, sve dok država Mauricijus nije zabranila izvoz delova skeleta ove ptice.

Grb Mauricijusa
Grb Mauricijusa

A moje istraživanje o dodou, podstaknuto je našim divnim putovanjem na ostrvo Mauricijus, isto ono na koje su pustolovi navraćali kako bi predahnuli i odmorili se. Na ovom ostrvu sve je u znaku ptice dodo. Ona je inače i nacionalni simbol Mauricijusa. Teško je pronaći radnju sa suvenirima na Mauricijusu koja nema bar jednu celu policu posvećenu ovoj izumrloj vrsti.

Uspomenu na dodoa čuva i dodovo drvo ili tambalacoque drvo ( Sideroxylon grandiflorum). Populacija dodovog drveta na ostrvu Mauricijus rapidno se smanjila nakon nestanka ove ptice. Mitologija ili ne, još je nepoznato, ali veruje se da je za klijanje ove biljke bilo potrebno da njeno seme prođe kroz digestivni sistem dodoa. Biologija se takođe pozabavila odnosom dodoa i dodovog drveta nazvavši ga mutualnim odnosom, gde obe jedinke različitih vrsta imaju obostranu korist od zajedničkog odnosa, poput odnosa leptira i cveta. Navodno, ova teorija je u slučaju ptice dodo kasnije opovrgnuta.

I nakon svega, egzistencija dodo ptice je snažno naravoučenije za sve nas. Dodo – kao nemi svedok evolucije. Priča o toleranciji, gramzivosti, sebičluku i primer kako čovek može izmeniti prirodu. I onda, kada se nađete na ovom čarobnom ostrvu, znajte da je sa svakim zalaskom sunca, koje će vas očaravati, nekada u prošlosti, dodo lagano nestajao.

About

“Believe in unicorn” je jedinstven svet boja, mirisa i doživljaja. Čine ga edukativne i emotivne priče o dalekim gradovima, egzotičnim ostrvima i svemu ostalom što je autora tokom putovanja fasciniralo.

You may also like

3 komentara

  • Tužna priča o ovom simpatičnom stvorenju, karakterističnog izgleda. Sećam se da sam gledala crtani film o ptici dodo.

  • tužno,ali vrlo zanimljivo.Slike zalaska sunca na čarobnom Mauriciusu deluju tako kao da za trenutak izađete iz zemljine orbite i prosto se nađete u nekom divnom beskraju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Copyrighted Image